Novosti
Početna Energija vode

Energija vode

Sadržaj
Energija vode
Hidroenergetski potencijal hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav
Mogućnosti i ograničenja
Zaključak
Sve strane

Sa tehničko tehnološkim razvojem u dvadesetom veku, jedan od najvećih pratećih zahteva bila je konstantna potreba za povećanjem proizvodnje električne energije. U današnjem svetu gotovo je nemoguće zamisliti neki proizvod za čiju proizvodnju nije bilo potrebno korišćenje električne energije. Povećana potreba za električnom energijom uslovila je razvoj tehnologija za proizvodnju električne energije, pa tako danas postoje pet tipova elektrana: hidroelektrane, termoelektrane, solarne elektrane, vetro-elektrane i geo-termalne elektrane.

Kako je krajem dvadesetog veka sve više ojačala svest o zagađenju planete i njenim efektima, počelo se razmišljati i o prihvatljivim i manje prihvatljivim načinima proizvodnje električne energije. Sve ono što u proizvodnom procesu podrazumeva emisiju ugljen dioksida i ostalih gasova staklene bašte smatra se nepoželjnim u ekološkom smislu. Tako su termoelektrane u kojima se sagoreva ugalj i naftni derivati postale nepoželjne, iako trba reći da se u mnogim zemljama u razvoju upravo ove vrste elektrana još uvek najviše koriste i čak i danas izgrađuju nove. Nuklearne elektrane koje takođe spadaju u termoelektrane su sa stanovišta emisije gasova staklene bašte ekološki prihvatljive. Termoelektrane na zemni gas i biomasu su nešto prihvatljivije od termoelektrana na ugalj i naftne derivate, jer je kod njih emisija gasova staklene bašte manja, a u slučaju biomase izvor energije je obnovljiv.

Energija vetra o kojoj se puno govori u poslednje vreme, je sa stanovišta distributera električne energije ne baš previše poželjna jer je količina proizvedene električne energije u direktnoj korelaciji sa količinom vazdušnih strujanja. Iz tog razloga teško je planirati količinu proizvedene električne energije u ovim elektranama, a i veoma često je nemoguće pravovremeno odgovoriti na povećanu potražnju, što je osnovni zahtev elektro-distributivnih sistema. Solarne elektrane imaju slične osobine kao i vetro-elektrane: nemoguć je čovekov uticaj na raspoloživost izvora energije, proizvodnja osciluje u relativno kratkim intervalima, odnosno nije stabilna i teško ju je dovesti u sklad sa promenom potreba za proizvedenom količinom električne energije.

Hidro energija :: Potencijal malih vodotokova

Potencijal malih vodotokova, na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, iznosi oko 0,4 miliona ten - ili 3% od ukupnog potencijala obnovljivih izvora u Srbiji.

Male hidroelektrane su energetski objekti snage do 10 MW i spadaju u kategoriju povlašćenih proizvođača energije.

Iskorišćenjem ukupnog energetskog potencijala malih hidroelektrana moguće je proizvesti oko 4,7% od ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srbiji (34 400 GWh/god ostvareno u 2006. godini) i oko 15% sadašnje proizvodnje električne energije u hidroelektranama (10 900 GWh/god).

Energetski potencijal vodotokova i lokacije za izgradnju malih hidroelektrana određene su dokumentom „Katastar malih hidroelektrana na teritoriji SR Srbije van SAP" iz 1987. godine, koji su za potrebe JP Združene elektroprivrede izradili „Energoprojekt - Hidroinženjering" i Institut „Jaroslav Černi" (u daljem tekstu: Katastar MHE), kao i katastrom malih hidroelektrana u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, u kome je obrađeno 13 hidroelektrana („Hidroinvest" DTD, 1989. godine).

Izuzetno je moguće graditi ove objekte i na drugim lokacijama uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu maksimalnog iskorišćenja energetskog potencijala vodotokova i saglasnosti drugih nadležnih ministarstava i institucija. Za postojeće višenamenske akumulacije, hidroenergetske parametre za izgradnju malih hidroelektrana, koji definišu i maksimalnu snagu postrojenja, određuje JVP „Srbijavode", Beograd, odnosno za Autonomnu pokrajinu Vojvodinu JVP „Vode Vojvodine" Novi Sad.

Ukoliko na nekoj od lokacija predviđenih katastrima iz stava 2. ovog pododeljka, usled promenjenih hidro-geoloških uslova, postojanja izgrađenih građevinskih objekata ili drugih značajnijih promena koje su nastupile u uređenju i korišćenju prostora, nije moguća izgradnja male hidroelektrane ili bi očekivana snaga bila osetno manja od snage navedene u katastarskom listu, izgradnja male hidroelektrane, uz saglasnost Ministarstva rudarstva i energetike, može se odobriti na drugoj, ili više drugih lokacija istog vodotoka kojima se obezbeđuje potpuno iskorišćavanje energetskog potencijala.

Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje energetsku dozvolu za izgradnju malih hidroelektrana nazivne snage od 1 MW do 10 MW


Hidrosistem Dunav Tisa Dunav sastoji se iz 694 kilometara kanala od čega je 600 kilometara plovno. U hidrosistemu ima 26 ustava različitih namena, 16 prevodnica, 5 crpnih stanica. Deo sistema je i brana na Tisi kod Novog Bečeja, kao i 64 drumska, 21 železnički i 1 pešački most.

Na hidrosistemu Dunav Tisa Dunav koji se sastoji iz vodnih tela različitih nivoa, mesta gde se ova tela spajaju su lokacije sa hidroenergetskim potencijalom. Obično je reč o lokacijama koje su delovi nekog hidročvora, odnosno najčešće je reč o ustavama. U tabeli 1. je dat pregled lokacija sa hidroenergetskim potencijalom na hidrosistemu DTD. Na slici 1. dat je izgled jedne od lokacija iz tabele 1, ustava Klek.

Hidro energija :: tabela 01

Prethodno navedene lokacije predstavljaju već izgrađene objekte, tako da se može reći da ovde zapravo i nije reč o izgradnji već o prilagođavanju ovih objekata dodatnoj, novoj nameni: proizvodnji električne energije.

Hidro energija :: Ustava Klek

Pregledom svih lokacija može se videti da svega tri lokacije imaju nominalnu snagu veću od 1 MW. Kada se uzme u obzir prosečna godišnja proizvodnja primećuje se da ona nije u direktnoj korelaciji sa instaliranom snagom. To je uslovljeno različitim proticajima pošto se lokaliteti nalaze na različitim kanalima. Najveća visinska razlika iznosi 5 m i javlja se samo na dve lokacije, dok su na većini drugih lokacija visinske razlike oko 3m.


Kako je napomenuto, poslednjih godina u svetskoj javnosti je sve prisutnije saznanje o razlozima nastajanja i efektima delovanja staklene bašte. U svetu je u 2006. godini u ukupnoj potrošnji energije 18% dobijeno iz nekog od obnovljivih izvora (uključujući tu i sagorevanje drva). Svega 3% je udeo energije dobijene iz hidroenergetskih potencijala. Kada se posmatra samo proizvodnja električne energije nešto preko 18% je proizvedeno korišćenjem obnovljivih izvora energije. Oko 15% je proizvedeno korišćenjem klasičnog hidroenergetskog potencijala, dok je tek nešto preko 3% električne energije proizvedeno korišćenjem novih obnovljivih izvora energije (solarne, energije vetra, geotermalne energije, biomase i mini hidrolektrana). Države članice Evropske Unije su postavile veoma ambiciozan cilj da na nivou cele unije do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji bude 20%.

Kada je Srbija u pitanju, može se reći da je poslednjih nekoliko godina počeo da se menja odnos prema ovoj problematici. Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije definisalo je Nacionalni Program Energetske Efikasnosti (NPEE). Prema NPEE u budućnosti energetski izvori bi trebalo da budu:

  • Povećanje energetske efikasnosti,
  • Biomasa,
  • Ugalj iz malih rudnika podzemne eksploatacije,
  • Hidropotencijal malih vodotokova,
  • Geotermalna energija.

Tokom 2009. godine Vlada Srbije je donela nekoliko značajnih odluka kada je u pitanju proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije. Njima se stimulišu investitori i budući proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora energije. Nažalost procedura izrade potrebnih dozvola nije još uvek u potpunosti precizno određena, ali postoje indicije da će se i ove poteškoće rešiti tokom 2010. godine. Jedna od najznačajnijih podsticajnih mera jeste i povlašćena cena električne energije proizvođačima koji koriste obnovljive izvore. Kada su u pitanju već instalirani kapaciteti za proizvodnju električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS), 62% otpada na termoelektrane, 34% na hidroelektrane, a 4% na elektrane na gas i tečno gorivo.

Ukupna nominalna snaga koja bi mogla biti instalirana na kanalima Hidrosistema Dunav Tisa Dunav je u odnosu na već instalirane kapacitete EPS relativno mala. Međutim u zbirnom efektu sa nekim drugim hidroelektranama koje bi mogle biti sagrađene na Tisi, Savi, Dunavu, Drini, Moravi i drugim rekama, mogle bi bitno poboljšati procenat korišćenja obnovljivih izvora energije.

Iako je istaknuto da su sve navedene lokacije za hidroelektrane već postojeći objekti, i da to umanjuje troškove ulaganja, potrebno je reći da postoje i ograničenja.

Na HS DTD postoji vodni režim koji je limitiran i propisan pravilnikom. Kako proizvodnja električne energije nije primarna namena HS, ovaj vodni režim bi neminovno uslovljavao prekide u radu hidroelektrana. Takođe, da bi se povećala efikasnost i proizvodnja u hidroelektranama, poželjno bi bilo preći na forsiran rad HS DTD, što bi moglo biti u suprotnosti sa već pomenutim pravilnikom, a proizvelo bi i dodatne troškove održavanja celokupnog sistema.

Eventualni porast zahteva za navodnjavanjem doveo bi do pada, a u kritičnom delu godine i do zaustavljanja kapaciteta hidroelektrana. Na kanalima HS DTD se u zimskim uslovima pojavljuje led, što bi dovodilo do smanjenja proizvodnje električne energije. Isto tako, eventualni porast obima plovidbe na kanalima HS DTD bi u manjoj meri takođe uticao na smanjenje proizvodnje električne energije.


Po snazi relativno male mini hidroelektrane na objektima HS DTD ne zahtevaju velika investiciona ulaganja. U saglasnosti sa Nacionalnim Programom Energetske Efikasnosti, korišćenjem ovog postojećeg hidropotencijala, postiglo bi se bolje korišćenje obnovljivih izvora energije.

Osim mini hidroelektrana na objektima HS DTD postoji mogućnost i za veće iskorišćenje hidropotencijala tokova Tise, Save, Dunava i drugih reka u Srbiji, ali uz bitno veća ulaganja, kako u izgradnju samih elektrana tako i u dodatne radove, kao što je recimo zaštita priobalja.

(Rad je preuzet iz tematskog zbornika radova "Melioracije 10", Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 2010. Autora Mr Jugoslav Bajkin i dr Atila Salvai)

 

 

Energija vode


FacebookYoutubeFeed
ENER SUPPLY - ENergy and Renewables - SUPporting Policies in Local level for EnergY
 
 
Portal je sufinansiran od strane
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredne

Novosti na email

Prijavite se na našu mailing listu, a mi ćemo Vam slati sve novosti vezane za obnovljive izvore energije

SolarBiomass logo

Joomla Templates and Joomla Extensions by JoomlaVision.Com